Astma i sport

Da li i vaše dete kašlje, oseća stezanje i sviranje u grudima tokom fizičkog napora? Ako ima te simptome, verovatno se radi o astmi izazvanoj fizičkim naporom. Oko 7% dece u našoj zemlji ima astmu i tokom fizičkog napora veliki deo njih ima simptome astme. Osim toga, oko 13% cele naše populacije, oko 40% onih sa alergijskim rinitisom i mnogo onih sa porodičnom alergijom ima astmu udruženu sa fizičkim naporom.

Da.
Sva deca sa astmom se mogu baviti fizičkim aktivnostima i sportom u periodu van tegoba, odnosno astmatskog napada. Fizičkim aktivnostima se mogu izložiti i deca sa astmom koja je izazvana naporom.

ŠTA JE TO NAPOROM IZAZVANA ASTMA? To je astma koja se karakteriše pojavom disajnih tegoba u toku fizičke aktivnosti. Javlja se oko 5-20 minuta od izlaganja fizičkom naporu i može proći spontano ili pod dejstvom lekova. Tegobe su kašalj, sviranje u grudima, osećaj nelagodnosti ili bol u grudima i otežano disanje. Tegobe se mogu pojaviti pojedinačno ili u kombinaciji. Posledica su povećanog udisanja na usta suvog, hladnog vazduha u toku fizičkog napora, što predstavlja nadražaj za pojavu bronhoopstrukcije, odnosno suženje bronha. Dijagnoza se postavlja testom plućne funkcije pre i posle odgovarajućeg fizičkog napora - na spirometriji dolazi do pada FEV 1 od 12 - 15% u toku napora.

Da, tegobe se mogu prevazići. Zagrevanje (vežbe istezanja, lagano trčkaranje ili kratak sprint) pre fizičkog napora mogu umanjiti težinu simptoma koji se javljaju u naporu ili doprineti da se simptomi i ne pojave, da „dete protrči kroz astmu“. Posle toga dalja aktivnost nije praćena tegobama. Vežbe za hlađenje muskulature posle treninga takođe mogu pomoći da se spreče tegobe koje se javljaju posle napora. Ukoliko se očekuje da dete dobije tegobe uzrokovane naporom, treba dati:

1. Lek za brzo otklanjanje simptoma tj. širenje bronhija (npr. salbutamol ili berodual sprej) 15-30 minuta pre planiranog treninga. Ovi lekovi pomažu u skoro 90% slučajeva i njihovo dejstvo traje 4-6 sati. Ovi lekovi takodje pomažu ako se simptomi astme u naporu pojave.

2. Antizapaljenski zaštitni lek, ukoliko ga dete dobija kao redovnu terapiju. Ukoliko u toku napora dođe do pojave tegoba i vežbe disanja i relaksacije mogu pomoći u ublažavanju nastalih tegoba.

Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi na osnovu ispoljenosti njihovih alergija. Sportovi u zatvorenim prostorima (karate, džudo, mačevanje, odbojka) odgovaraju deci koja su  osetljiva na polene, a sportovi na otvorenom prostoru (tenis, fudbal, biciklizam) se preporučuju deci koja su osetljiva na grinje ili kućnu prašinu. Plivanje se svima preporučuje zbog tople, vlažne atmosfere i jačanja disajnih mišića. Međutim, poštuje se i volja deteta, odnosno izbor sporta koji dete voli.

Ne preporučuju se sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. To su: padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje. Deci koja su osetljiva na hladnoću, ne preporučuju se zimski sportovi, skijanje i klizanje.

Sme onoliko koliko može samo da podnese. To u mnogome zavisi od kvaliteta i dužine lečenja dece s astmom, što podrazumeva primenu najčešće antizapaljenskih zaštitnih lekova (inhalacioni kortikosteroidi), uz po potrebi, dodatak i drugih lekova, kao što su lekovi za brzo širenje bronhija ili lek za širenje bronhija sa produženim dejstvom.

Mogu se primeniti samo antizapaljenski zaštitni lekovi i lekovi za brzo olakšanje tegoba. Ostali (antizapaljenski zaštitni lekovi u tabletama, kapsulama ili ampulama) se smeju primeniti samo u dogovoru sa lekarom. U slučaju potrebe za primenom te vrste lekova, najbolje je napraviti pauzu sa treninzima.

Da.
Mogu se baviti vrhunskim, takmičarskim sportovima i nadati se osvajanjima najznačajnih medalja. To je najbolje dokazao i pokazao, po nekima najbolji plivač svih vremena, MARK ŠPIC kao i mnogi drugi slavni sportisti koji su svoju astmu stavili pod dobru kontrolu.

Sport je vazan za pravilan fizički i psihički razvoj organizma, a i potreba je mnogih mladih ljudi i dece. Isto je i sa decom koja imaju astmu. Kvalitet lečenja i življenja se upravo i svodi na to da im se omoguće sve blagodeti života, a u tome je sport važan činilac.

Deca sa astmom bi trebalo da se bave što više fizičkim aktivnostima, a po njihovoj želji treba im omogućiti i bavljenje vrhunskim sportovima. To zahteva redovnu saradnju sa pulmologom.