Kontrola sredine

Alergijske bolesti nastaju kao rezultat pojačane, štetne odbrambene reakcije organizma koja je pokrenuta alergenima. Jedna od najčešćih alergijskih bolesti od koje pate deca je astma, a više od 80% dece sa astmom na našem prostoru je alergično na produkte grinje. Grinja (Dermatophagoides pteronyssinus) je mikroskopsko stvorenje, koje živi u našem domu i produkuje čestice koje pokreću alergijsku reakciju u disajnim putevima.

Ako je dete alergično na kućnu prašinu i grinje u njegovoj sobi treba da bude drveni ili metalni nameštaj, koji se može brisati vlažnom krpom. Izbacite iz sobe predmete koji skupljaju prašinu i grinje (tepihe, prekrivače, tapiserije, zavese, plišane igračke...). Ako morate zadržati tepihe, usisavajte ih svakog dana (kad dete nije u kući), snažnim usisivačem koji ne raspršuje grinje (najbolji su oni sa hepa-filterom). Svakodnevno brišite prašinu u stanu vlažnom krpom. Posteljinu perite najmanje na 60°C, svakih 7dana. Sunčanje posteljine takođe uništava grinje. Jastuk ne sme biti perjani (i kad dete nije alergično na perje) jer u njemu ima mnogo grinja. Koristite jastuke sa sintetičkim punjenjem koji se mogu prati na 60°C. Dušek usisavajte jednom nedeljno. Ako materijalno možete podneti, koristite antialergijske posteljine. Ako želite da zadržite plišane igračke, ostavite ih da prenoće u zamrzivaču jednom nedeljno (to uništava grinje), zatim ih operite, osušite i dete će se bezbedno igrati njima. Ne dozvolite deci da se valjaju po tepihu, skaču po krevetu, da se gađaju jastucima, jer to raspršuje grinje i povećava rizik da dođe do pogoršanja astme.

Za uništavanje grinja u tepisima i mebl nameštaju mogu se koristiti specijalna sredstva za čišćenje (akarocidi). Nakon ovakvog čišćenja u tepisima nema grinja 4-6 meseci. Stan ne sme biti vlažan, pregrejan, mračan jer su to uslovi u kojima se grinje najbolje razmnožavaju. Obezbedite redovno provetravanje, adekvatno grejanje (TA-peći i kaloriferi se ne preporučuju jer podižu prašinu).

Moguće je meriti količinu grinja u kućnoj sredini jednostavnim testom. Na ovaj način se proverava uspešnost kontrole grinja u životnoj sredini.

Ne preporučuje se držanje dlakavih kućnih ljubimaca (mačka, pas, zec...) u stanu deteta sa astmom, naročito ne u krevetu deteta, a ukoliko je alergijska reakcija jaka, obavezno je izbegavanje kontakta sa krznenim kućnim ljubimcem. Za razliku od uobičajenog mišljenja, ljudi nisu alergični na dlake već na protein koji potiče od pljuvačke, peruti ili mokraće domaće životinje koje se sasuši u male nevidljive čestice koje lebde u vazduhu prostorije. Ukoliko dete želi da ima ljubimca, a alergično je na dlaku psa ili mačke, zamenite ga  ljubimcem koji nije dlakav (kornjača, ribice...). Usisavanje nije efikasan način za uklanjanje ove vrste alergena. Alergeni dlakavih kućnih ljubimaca se mogu godinama održavati u stanu pošto se kućni ljubimac ukloni.

Uklanjati buđ iz kuće: buđ nastaje u delovima kuće sa povećanom vlažnošću (prozori kupatila, vlažan podrum) i odatle se spore šire po celoj kući. Na sreću, ona se lako uklanja uz pomoć 5% izbeljivača (varikine) i deterdženta. Osim toga, ukloniti i izvore vlage: nema sušenja u kući, kuvanje zahteva obavezno provetravanje kuhinje, provetravati kupatilo posle kupanja, često provetravati spavaće sobe, izolavati kuću protiv vlage...

Kontrola bubašvaba: bubašvabe nisu samo nepoželjni stanovnici domova već one ispuštaju čestice koje mogu biti pokretač astme, naročito kod dece koja žive u gradovima. Njima je potrebna vlažnost za opstanak tako da u kući treba sanirati sva vlažna mesta. Osim toga, savetuje se prskanje insekticidima kada porodica nije kod kuće. Kuću, a naročito kuhinju treba održavati čistom, bez otpadaka od hrane i redovno izbacivati đubre. Sudove odmah posle upotrebe oprati u toploj vodi i osušiti.

Hrana: ukoliko se pokaže da uzimanje neke vrste hrane dovodi do pojave simptoma astme, najbolje je tu hranu izbegavati. Najčešće su u pitanju mleko, jaja, kikiriki, orah, čokolada, riba...

Sezonski alergijski rinitis se često naziva polenska groznica. Ako je Vaše dete alergično na polene i spore gljivica (buđ), u polenskoj sezoni provetravajte stan u večernjim časovima, kada je koncentracija polena u vazduhu najmanja. Noću i danju držati zatvorene prozore, kao i kad je vreme vetrovito ili maglovito, vlažno, kako polen i spore gljivica ne bi ulazili u stan. Najviše polena u atmosferi ima od 5-10 sati ujutro (to imati u vidu kad se planiraju jutarnje aktivnosti deteta: šetnja, igra napolju...). Ne sušite posteljinu ili veš napolju tokom polenske sezone jer se mogu napuniti zrncima polena. Presvlačenje odeće obavljati van spavaće sobe, a pre spavanja isčetkati ili oprati kosu, da ne biste uneli polene u krevet i omogućili da ih dete noću udiše. Vozite se uz zatvorene prozore na kolima. Deca alergič na na polene ne bi trebalo da koriste preparate na bazi polena (propolis), a med samo povremeno. Planirajte godišnji odmor u krajevima sa manje polena (planina, morska obala). U sezoni cvetanja redovno dajte detetu lekove protiv alergijskih simptoma (prema savetu Vašeg lekara).

Iritansi: izbegavajte korišćenje jakih mirisa, parfema, sprejeva, farbi, lakova, pored deteta sa astmom, jer to može dovesti do pogoršanja astme. Nije dozvoljeno pušenje u stanu gde živi dete sa astmom!

Infekcije disajnih puteva: najveći broj simptoma astme kod dece izazvan je virusnim infekcijama, a kod dece preko 6 godina može biti izazvan i jednom bakterijom (Mycoplasma pneumoniae). Kod respiratornih virusnih infekcija detetu treba dati lek za širenje bronhija u dozi koju je Vaš lekar preporučio, ako se simptomi pogoršavaju, potrebno je obratiti se lekaru.

Vremenske promene ili promena sredine (putovanje), može dovesti do pogoršanja astme. Zato se preporučuje da se deci uključi lek za širenje bronhija na dan putovanja i još dva dana kad stignu na mesto odredišta, kako bi se lakše adaptirala na uslove u novoj sredini.

Ako detetu smeta hladan vazduh, dajte mu lek za širenje bronhija pre izlaska na hladnoću.

Ako dete pri fizičkom naporu dobija simptome (kašalj, sviranje u grudima, otežano disanje), 15 do 45 minuta pre fizičkog napora (čas fizičkog, trening...) dati lek za širenje bronhija kako bi se sprečila pojava tegoba.

Deca sa astmom su veoma osetljiva na psihičke stresove. Snažne i pozitivne i negativne emocije mogu izazvati tegobe. Ako Vaše dete ima takve probleme, dati mu lek za širenje bronhija i konsultovati psihologa.