Lečenje astme

• Da nemaš tegobe ni danju ni noću
• Ako ih dobiješ da budu blage, koje možeš sam da kontrolišeš
• Da možeš da se igraš, učiš i baviš se sportom kao i tvoji drugovi

Lekove, koji se primenjuju u lečenju astme, čine dve grupe:

• Lekovi za brzo otklanjanje simptoma i
• Antizapaljinski zaštitni lekovi.

To su lekovi koji šire bronhije, smanjuju sekreciju sluzi u disajnim putevima i drugim mehanizmima otklanjaju tegobe u pogoršanju. Koriste se po potrebi i ne primenjuju se duže od 7 dana, kontinuirano. Ukoliko kod bolesnika nije postignuto željeno poboljšanje uz ove lekove, potrebno je obratiti se lekaru koji će uvesti dodatnu terapiju. Najčešće korišćeni lekovi za brzo otklanjanje tegoba su preparati u obliku spreja i kapi za inhalaciju putem inhalatora. Te lekove će propisati lekar koji kontroliše tvoju astmu. Mogu se upotrebiti i lekovi u obliku tableta ili sirupa ali bolji efekat se postiže lekovima koji su prilagođeni za udisanje.

• Nosi lek za širenje bronhija sa sobom
• Uzmi lek pri pojavi prvih znakova pogoršanja bolesti i ako nema poboljšanja zatraži pomoć lekara
• Sledi uputstva svog lekara o dozi i načinu uzimanja leka
• Redovno se kontroliši kod svog lekara

Antizapaljenski zaštitni lekovi se koriste u cilju zaustavljanja ili smanjena zapaljenja u zidu disajnih puteva u plućima, a samim tim i sprečavanja pogoršanja astme. Primenjuju se dugotrajeno, više meseci, svakodnevno kod dece sa slabo kontrolisanom astmom. Koliko dugo će se koristiti zaštitni lek određuje Vaš lekar, zavisno od učestalosti simptoma bolesti. U ovu grupu lekova spadaju:
1. Inhalatorni kortikosteroidi i
2. Antileukotrijeni (antagonisti leukotrijenskih receptora)

Ponekad se ovoj terapiji dodaju i inhalacioni dugodelujući bronhodilatatori, kada je to nephodno za kontrolu bolesti, a o tome odlučuje lekar. Za prevenciju astme izazvane fizičkim naporom, neposredno pre treninga, primenjuje se kratko ili dugodelujući bronhodilatator ili kromolin. Postoji kombinacija kortikosteroida i dugodelujućeg bronhodilatatora, koja održava disajne puteve duže otvorenim.

Dugo je inhalacioni put primene lekova za astmu smatran najboljim zato sto lek stize direktno na mesto gde treba da deluje. Dejstvo leka pocinje brzo, doze primenjog leka su značajno niže, pa su neželjeni efekti leka svedeni na minimum ili sasvim odsutni. Medjutim, danas su dostupni antizapaljenski zastitni lekovi u obliku tableta ili praha, koji se žvaću ili  gutaju (tablete) ili ubacuju u hranu (prah) i njihovo dejstvo se uočava brzo, već unutar 24 časa. 

Vrste inhalacione terapije
Lekovi koji se daju putem inhalacije mogu sadrzati lek u obliku aerosola ili praha.

• Aerosolni lekovi se primenjuju u obliku već fabrički pripremljenog aerosola u spreju ili putem kapi koje se daju preko aparata za inhalaciju (inhalatora - nebulizatora) koji raspršuje aerosol.
  
• Lekovi u prahu se koriste putem aparata kao što su turbuhaler, rotahaler, diskhaler i dr.
   

SPREJA

SPREJA PREKO KOMORE

DISKA

TURBOHALERA

To je jednostavan aparat koji meri protok vazduha u disajnim putevima (vršni maksimalni ekspiratorni protok). Dete sa astmom jako i brzo duva u aparat a rezultat određuje koliko su mu otvoreni disajni putevi. Ako se aparat koristi redovno i na pravilan način to omogućava da se prati: 

• Težina simptoma astme
• Odgovor na terapiju tokom pogoršanja astme
• Napredak u terapiji hronične astme
• Pogoršanje plućne funkcije
• Promene u težini astme

Jedna od najvažnijih uloga ovog aparata je da ti pomogne da sa svojim lekarom pratiš pogoršanje vrednosti funkcije pluća čak i pre nego što se simptomi pojave. Smanjenje vrednosti pročitanih protoka vazduha na aparatu može ukazati na potrebu promene terapije. Ako je tvoja astma dobro kontrolisana, dnevna promenjivost pročitanih vrednosti neće biti veća od 15%. Ukoliko je promenjivost veća, to ukazuje na potrebu za kontrolom kod lekara jer je astma nestabilna. Većina dece sa astmom ima noćne simptome. Ovim aparatom se može meriti težina noćne astme. Pad protoka vazduha koji je veći od 15% od predhodnih noću izmerenih vrednosti, može ukazati na noćna pogoršanja i potrebu njihove kontrole. Da bi se pratila i kontrolisala astma, određuju se normalne vrednosti plućne funkcije prema visini, godinama i polu deteta. Vrše se merenja bar tri puta dnevno i beleže u dnevnik. Upisuju se najbolje postignute vrednosti tokom 3 nedelje, merene kada je astma pod kontrolom i to služi za upoređivanje sa merenjima u pogoršanjima. Izmerene vrednosti se radi lakše orjentacije obeležavaju različitim bojama:
Zelena zona označava vrednosti koje su 80 do 100% najboljih ostvarenih vrednosti.
Žuta zona označava vrednosti koje su 50 do 80% najboljih ostvarenih vrednosti i da je potrebno uzeti lek za brzo širenje disajnih puteva.
Crvena zona označava vrednosti manje od 50% najboljih ostvarenih vrednosti. Tako izmerene vrednosti ukazuju da su simptomi astme van kontrole i da je potrebno odmah uzeti lek za brzo širenje disajnih puteva i javiti se lekaru.

Alergijska kijavica i astma su često udružene. Pravilno lečenje alergijske kijavice će omogućiti nesmetani protok vazduha kroz nos.

Smanjiti otok sluznice, sekreciju iz nosa, zapušenost nosa, svrab... Time se otklanjaju dalje posledice alergijske kijavice i popravlja kvalitet života.

Koriste se:
ANTIHISTAMINICI su antialergijski lekovi koji uklanjaju ili ublažavaju simptome kijavice (sekrecija, svrab, otok sluznice).
KORTIKOSTEROIDI su antizapaljenski lekovi koji se udišu kroz nos u cilju smanjenja ili zaustavljanja alergijskog zapaljenja sluznice nosa.

• Izduvaj nos
• Ispravi se i uvuci u jednu nozdrvu nastavak spreja za nos, a kažiprstom drži drugu nozdrvu zatvorenom
• Pritiskom aktiviraj sprej
• Udahni polako lek kroz nos
• Izdahni vazduh

Isti postupak ponovi kroz drugu nosnicu. Ovi lekovi se daju najčešće samo ujutro, a ako je potrebno lekar će odrediti i večernju dozu. Pročitaj uputstvo, pridržavaj se propisane doze i dužine trajanja upotrebe leka. Ne smeš sam odredjivati dozu i dužinu lečenja, jer mogu nastati posledice po zdravlje. Tokom upotrebe leka moguće je sušenje sluznice nosa ili pojava sukrvice ili krvarenja iz nosa, u tom slučaju prekini upotrebu leka i javi se lekaru. Svakodnevna upotreba kapi iz grupe dekongestiva (koji sužavaju krvne sudove u sluznici nosa i tako smanjuju otok sluznice) nije dozvoljena. Stalnom upotrebom ovih lekova oštećuje se sluznica, i može se javiti i tzv. lekovima izazvana kijavica. Zato ih ne uzimaj bez dogovora sa lekarom. Postoje i drugi vidovi lečenja alergijske kijavice, imunoterapijom ili lekovima iz grupe antagonista leukotrijena, o čemu ćeš se dogovoriti sa lekarom.