Šta je astma?

Astma je hronična bolest sa vrlo visokom učestalošću i u svetu i kod nas. U našoj zemlji učestalost astme u dečjem uzrastu je 7%. Astma se karakteriše zapaljenskim procesom na sluznici disajnih puteva. Najveći broj naših pacijenata ima povremene i blage simtpome astme, ali kako je u pitanju hronično oboljenje, pogoršanja se mogu javiti i posle više godina bez astmatskih simtpoma ili se mogu komplikovati drugima alergijskim reakcijama, najčešće na gornjim disajnim putevima (alergijska kijavica i upala sinusa).

Zapaljenski proces se javlja kao reakcija sluznice disajnih puteva na kontakt sa virusima, alergenima i štetnim agensima iz vazduha i okoline. Bronhijalna sluznica postaje crvena, otečena, prekrivena sluzi i tako proces zapaljenja sužava bronhije, otežava protok vazduha i ometa normalno disanje. Otežan protok vazduha nastaje zbog: stezanja mišićnih vlakana u zidu disajnih puteva, zadebljanja sluznice i pojačanog stvaranja sluzi što ponekad može u potpunosti zatvoriti bronh. To izaziva simptome pogoršanja astme: kašalj, otežano disanje, osećaj stezanja u grudima, sviranje u grudima. Svaka osoba ima svoje sopstvene pokretače astme. Ukoliko imaš astmu i znaš šta ti smeta, pomoći ćeš sebi ako izbegavaš nepovoljne faktore, uzimaš lekove i redovno se javljaš lekaru da ti odredi efikasno lečenje.

• Alergeni
• Iritansi - duvanski dim, jaki mirisi
• Vremenski uslovi
• Virusne infekcije
• Fizički napor
• Lekovi
• Hrana
• Psihoemotivni problemi

 

U našoj sredini najčešći alergeni su: kućna prašina, grinje, poleni, životinjska dlaka, buđ. Ako imaš astmu izazvanu nekim od ovih alergena, tvoj lekar će ti dati savet kako da izbegneš kontakt sa ovim alergenima.


To su gasovite materije koje pri udisanju nadražuju disajne puteve. Disajni putevi osoba sa astmom su osetljivi na štetne agense iz okoline kao što su: duvanski dim, hemikalije, jaki mirisi (parfemi, sredstva za čišćenje, plin, boje i lakovi), ugljena prašina, a ima dece kojoj i promenljivi meteorološ ki faktori (vlažnost, promenljiv barometarski pritisak, snažni vetrovi) mogu da iritiraju disajne puteve.


Virusne infekcije kao prehlade, virusne upale gornjih i donjih disajnih puteva pogoršavaju simptome astme, naročito kod mla|e dece. Uzrok su veoma čestim pogoršanjima u zimskim mesecima.


Fizički napor može kod nekih osoba sa astmom pokrenuti otežano disanje zbog ubrzanog disanja na usta, udisanja velike količine hladnog vazduha, hla|enja i sušenja disajnih puteva. U slučaju da imaš astmatske tegobe tokom fizičkog vežbanja javi se svom lekaru i potraži savet o daljem lečenju.


Pogoršanje astme mogu izazvati lekovi kao što su aspirin, brufen, lekovi koji se koriste kod visokog pritiska, lekovi za glavobolju i slično. Ako imaš astmu, potraži savet lekara pre uzimanja ovih lekova.


Načešći izazivači iz hrane su: mleko, jaja, kikiriki, orasi, soja,brašno, riba i morski plodovi.


Psihičko uzbudjenje, stres, strah, plač ili smeh mogu da izazovu ili pojačaju simptome astme. Ukoliko se ovakve situacije dešavaju često ili su uzrok teškim pogoršanjima potrebno je potražiti savet i pomoć lekara.