Akcija Povratak u školu tj. „Back to school” 2012. godine

 

Deca sa astmom najčešće imaju pojavu tegoba početkom školske godine. Mnogobrojni su razlozi za to: virusne infekcije koje kruže u yatvorenim dečjim kolektivima, prisustvo alergena u školama koje nisu adekvatno higijenski održavane ili stare (kao što je na primer budj ili grinje kojih ima ispod tepisona, parketa, u sportskim salama). Prisustvo alergena u spoljašnjoj sredini kao što je ambrozija dodatno doprinosi težini problema. 

 

Društvo za prava dece sa astmom „Dašak“ već nekoliko godina unazad obeležava akciju „Povratak u školu“ sa ciljem da podseti roditelje i decu da se na vreme obrate svome lekaru i preduprede pojavu akutnih simptoma. Akciji se aktivno pridružilo i Udruženje za astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća – UDAH i pedijatri pulmolozi Bolnice za plućne bolesti i tuberkulozu i Instituta za majku i dete Novi Beograd. Akciju je podržala i Komisija za prevenciju pušenja pri ministarstvu zdravlja RS. Zajedno sa akcijom Povratak u školu obeležen je i Dan spirometrije - plućne funkcije. 

 

Akcija se sinhronizovano odvijala u 6 gradova Srbije – Požarevcu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Lazarevcu i Zrenjaninu, a nosioci su bili pedijatri pulmolozi iz ovih sredina. Izvođena su besplatna merenja plućnih funkcija  kod dece školskog i predškolskog uzrasta, deljena je brošura „Upoznaj svoju astmu“ kao i Pisani plan lečenja astme. 

 

Uz to se odvijao i savetodavni rad - lekari su odgovarali na pitanja postavljena od strane roditelja i dece i davali savete o kontroli bolesti, kontroli sredine i terapiji. Pored dece sa astmom, akcija je obuhvatila i decu koja puše, decu koja imaju neki respiratorni problem, a bilo je i dece bez tegoba. Roditeljima i adolescentima je naročito naglašena štetnost duvanskog dima na tok bolesti. Savetovano je da se deca više bave fizičkom aktivnošću radi pravilnijeg rasta i razvoja i naglašeno je koliko bavljenje fizičkom aktivnošću ima pozitivne efekte na tok bolesti i kapacitet pluća. Istaknuta je potreba za pravilnijom ishranom i druženjima dece u prirodi kako bi se izbegli ekstremi u smislu gojaznosti i pothranjenosti jer mogu imati negativne kako fizičke tako i psihičke efekte na dete u razvoju. Urađeno je oko 200 spirometrija. Normalnu plućnu funkciju je imalo preko 80% dece, opstruktivne oblike krivulje protok-volumen je imalo oko 5% dece, a oko 7% je imalo restriktivni oblik krivulje bez prisustva značajnih tegoba i ta deca su pozvana na dalje preglede radi dodatne dijagnostike.